Божанство ужива у скромном члану

На царству божанског, скроман појединац гајио је дубоко усађену чежњу.Његове тежње нису биле светско благо или сила, већ ватрена жеља за интимним сусретом са божанством.Као што би то срећа имала, његова жеља је била одобрена у облику блиставог, привлачног бића.Божански ентитет, са грађом чисте елеганције, био је жељан да задовољи смртнике који су жудели.Скромни смртник, превазиђен узбуђењем и ишчекивањем, предао се рукама стручњака за божанства.Божанство, са несташним сјајем у њеним очима, преузело је своју оскудну понуду у свом хватању, њене веште цифре које су чиниле чуда на ситном члану смртника. Њен додир је био симфонија задовољства, шаљући таласе екстазе који су протицали венама младића.Свако миловање, свако стискање, било је сведочанство о доминацији божанстава и неоспорном узбуђењу смртника.Ово је био тренутак чистог, непатвореног задовољства, где су се границе жеље и стварности замагљивале.Службе божанстава биле су доказ њене свемоћи, плес задовољства који је младића оставио у стању блажене еуфорије.И како се призор приближавао крају, није се могло помоћи да се не запитам - да ли је смртник заиста прешао стазе са божанством? Или је све ово био само пролазни сан?.